13.07.2003 Eh ......
Sedim i gledam u ove sjane zvezde
polako nestaju lagano se gase
pisem ovu pesmu i ruka mi drhti
srce treperi a suze lice kvase.
Gledam horizont to prelepo jutro
vece vec nestaje polako
evo docekao sam opet novi dan
nadao sam se da cu se probuditi
ali ovo nije bio san
Zasto placem zasto suza suzu prati
vec duze vreme ja se to pitam
dali ce neko jutro nju da mi vrati
ili cu ceo zivot ko prosjak da skitam
Prosjak ljubavi sada sam ja ostao
cemu sam se nadao jos nisam postao
molio sam Boga za samo malo srece
ljubio ikonu, krst i palio svece.
Ziveo za taj novi dan za jedan trenutak srece
ali mene ljubav vara mene ljubav nece
mozda ce sreca nekad meni doci
cekacu i nadacu se da ce ovo proci
Polako dizem svoju drhtavu ruku
ovu gorku suzu sa lica lagano brisem
patim umirem kao ona zvezda
sve vise starim kako pesmu pisem
Ona moje suze nikada nece moci da vidi
znam da i ona pati jer i ona mene voli
sto smo bili zajedno ona se ne stidi
a suza moja za nju ne postoji
Moju tugu i beskrajnu patnju samo nebo zna
samoca mi je postala najbolji drug
ruka mi vec pada lagano umirem ja
jos se trudim da nastavim dalje
koracam u beskraju i vrtim se u krug
Dan vec skriva sve svoje lepote
mrak pada na moje oci suzne
polako se gasis prokleti zivote
oci se sklapaju moje oci tuzne
Poslednji atom snage ja dajem tebi
tebi pesmo moja, tugo moja moj zivote
odlazim polako tugu skrivam u sebi
zivot mi te dao zivot mi te i ote
Ruka je vec pala dusa pesmu pise
plasim se da suza na papir ne padne
ovo sto pise niko ne moze da obrise
ove moje stihove sudbine ove gadne
Mene vise nema ja odlazim polako
toj zvezdi koja je bila tako daleko
odlazim ali i dalje mislim na nju
mozda me gore ceka njoj slican neko
Moj si andjeo na zemlji i na nebu plavom
mozda cu te sresti u zivotu drugom
izvini andjele mislio sam srcem ne glavom
spasao ga srecom udavio ga tugom
Tebe ce voleti neko kao sto sam ja
o ovoj mojoj sudbini mogu ja da pisem
ovu pesmu sem tebe niko drugi ne zna
NAPISAO JE OVO I PRESTAO DA DISE ....
Sedmi sada pored njega u ovoj sobi punoj tame
devojka koju je voleo stoji tu sa strane
place i shvata koliko je on nju voleo
umro je jer je patio, pokusao je ali je nije preboleo
On lezi tu sa tuznim izrazom na licu svom
polako ga iznose on bezi od nas
znam da ce zauvek ostati u srcu tvom
ali mozda si ovako nasao spas ....
ZAUVEK ...
Odlazak ...
Odlazim uplašen i njem...
…brišući suze sa lica...
…ostavljam razlivenu boju na platnu od zelja....
…na kojem danima zapostavljena leži tvoja nedovršena skica…
Zamišljam da ćeš biti sretna...
…daleko od dodira mojih...
…znajući da se istina gubi u neistraženim dubinama mora...
…tamo gdje tamu ispunjava svijetlo prekrasnih očiju tvojih…
Nedostajat ćeš mi,ali...
…ali uvijek postoji taj kamen na koji se spotičemo...
…jer koliko god željeli mirno more...
…jedra i ovaj put žele da ih dotičemo…
Ne odlazim zato što moram...
…već zato što tako srce želi...
…teško je ljubav nadoknaditi ljubavlju...
…kad je upravo ona ta koja dvoje ljudi uporno dijeli…:(
Jednostavno ....
.........lijepa je i ova tuga...samo je ona moja..niko je oteti nece..kad mi dodje do grla ispustam je kap po kap...da me ne udavi....jer osim nje imam jos samo prekrasnu,vjecnu....samocu
