Moja stvaralastva

Imenom svojim izbriši imena stara

Pod kapljama noći, treperave noći, sjene se igraju na škrtoj
svjetlosti, oblijeću oko mene, a meni se sanjalo da stavljam
ruku na tvoje grudi i slušam malo srce kako otkucava!

Istrgoh obećanje davno dano da voljet više neću, uzalud
tražit sreću, ali otkucaji srca tvoga na grudima vrelim
natjeraše me da ga zaboravim!

Sada ne bih želio zaboraviti ove trenutke naše ljubavi, ne
bih želio da slažem uspomene kao uvelo lišće što se slaže
po vlažnoj zemlji, da ih natapam tugom i boli! Da drhtim
na hladnom vjetru samoćom obuzet, da brišem tragove
tvoga postojanja!

Svojim poljupcima i dodirima otkloni svaku sumnju, sjenu
što se sporo odmiče s lica moga! Zagrljajem me ohrabri,
bezbrižnost donesi, zaustavi bol vremena prošlih, imenom
svojim izbriši imena stara, da na počinak odem u ležaju od
tvojih bedara, u voćnjaku tijela tvog i sladim dunjama
mirisnim!

I voli me više od svih prije mene, i voljet ću te više od svih
prije tebe, na nedužnoj postelji ljubavi koju prostrijeh za te,
da te grijem u noćima oštrih zima i ostani kraj moga uzglavlja,
u mome snu…zauvek

Pogledom pratim jedno vrijeme

U izdisaju suhe zimske noći,
u obrisima svjetlucavih Božićnih
lampica s borova na prozorima,
ostavljam tragove svoga daha,
postojanja, u jecaju smrznutog
mjeseca skrivenog među oblacima,
na hladnim rukama zavučenim u
džepove kaputa, zaogrnut šalom,
brigama, kratkih koraka, zaokupljen
mislima, zarobljen tobom, ostavljam
ovaj dan iza sebe, baš kao godina nova
što staru ostavlja, ispraća i više joj se
nikada ne vraća, tako i ja nestajem u
beskraju, nemoćan, pogledom pratim
staro vrijeme koje nestaje, novom se
predaje i sjenom postaje koju svjetlost
uličnih lampi kratkotrajno briše a svitanje
će učiniti da se ne vraća nikada više...

13.07.2003 Eh ......

Sedim i gledam u ove sjane zvezde

polako nestaju lagano se gase 

pisem ovu pesmu i ruka mi drhti

srce treperi a suze lice kvase. 

Gledam horizont to prelepo jutro

vece vec nestaje polako 

evo docekao sam opet novi dan 

nadao sam se da cu se probuditi 

ali ovo nije bio san

Zasto placem zasto suza suzu prati 

vec duze vreme ja se to pitam 

dali ce neko jutro nju da mi vrati

ili cu ceo zivot ko prosjak da skitam 

Prosjak ljubavi sada sam ja ostao 

cemu sam se nadao jos nisam postao 

molio sam Boga za samo malo srece 

ljubio ikonu, krst i palio svece. 

Ziveo za taj novi dan za jedan trenutak srece

ali mene ljubav vara mene ljubav nece

mozda ce sreca nekad meni doci

cekacu i nadacu se da ce ovo proci 

Polako dizem svoju drhtavu ruku

ovu gorku suzu sa lica lagano brisem

patim umirem kao ona zvezda 

sve vise starim kako pesmu pisem 

Ona moje suze nikada nece moci da vidi

znam da i ona pati jer i ona mene voli

sto smo bili zajedno ona se ne stidi

a suza moja za nju ne postoji

Moju tugu i beskrajnu patnju samo nebo zna

samoca mi je postala najbolji drug

ruka mi vec pada lagano umirem ja

jos se trudim da nastavim dalje

koracam u beskraju i vrtim se u krug

Dan vec skriva sve svoje lepote 

mrak pada na moje oci suzne

polako se gasis prokleti zivote 

oci se sklapaju moje oci tuzne

Poslednji atom snage ja dajem tebi

tebi pesmo moja, tugo moja moj zivote

odlazim polako tugu skrivam u sebi

zivot mi te dao zivot mi te i ote

Ruka je vec pala dusa pesmu pise

plasim se da suza na papir ne padne

ovo sto pise niko ne moze da obrise

ove moje stihove sudbine ove gadne

Mene vise nema ja odlazim polako

toj zvezdi koja je bila tako daleko

odlazim ali i dalje mislim na nju

mozda me gore ceka njoj slican neko 

Moj si andjeo na zemlji i na nebu plavom

mozda cu te sresti u zivotu drugom

izvini andjele mislio sam srcem ne glavom 

spasao ga srecom udavio ga tugom

Tebe ce voleti neko kao sto sam ja 

o ovoj mojoj sudbini mogu ja da pisem

ovu pesmu sem tebe niko drugi ne zna

NAPISAO JE OVO I PRESTAO DA DISE ....

Sedmi sada pored njega u ovoj sobi punoj tame

devojka koju je voleo stoji tu sa strane

place i shvata koliko je on nju voleo

umro je jer je patio, pokusao je ali je nije preboleo

On lezi tu sa tuznim izrazom na licu svom

polako ga iznose on bezi od nas

znam da ce zauvek ostati u srcu tvom 

ali mozda si ovako nasao spas .... 

ZAUVEK ...

Odlazak ...

Odlazim uplašen i njem...
…brišući suze sa lica...
…ostavljam razlivenu boju na platnu od zelja....
…na kojem danima zapostavljena leži tvoja nedovršena skica…

Zamišljam da ćeš biti sretna...
…daleko od dodira mojih...
…znajući da se istina gubi u neistraženim dubinama mora...
…tamo gdje tamu ispunjava svijetlo prekrasnih očiju tvojih…

Nedostajat ćeš mi,ali...
…ali uvijek postoji taj kamen na koji se spotičemo...
…jer koliko god željeli mirno more...
…jedra i ovaj put žele da ih dotičemo…

Ne odlazim zato što moram...
…već zato što tako srce želi...
…teško je ljubav nadoknaditi ljubavlju...
…kad je upravo ona ta koja dvoje ljudi uporno dijeli…:(

Jednostavno ....

.........lijepa je i ova tuga...samo je ona moja..niko je oteti nece..kad mi dodje do grla ispustam je kap po kap...da me ne udavi....jer osim nje imam jos samo prekrasnu,vjecnu....samocu

Ostavljen da snivam

Ostavljen da snivam...
...neke grijehe...
...za koje kažeš da su tvoji...
...puštaš me da biram...
...sretne osmijehe...
...od kojih niti jedan mi ne stoji...

Prisiljen da maštam...
...pravu ljubav...
...za koju malo njih je znalo...
...Pokušavam da praštam...
...svome srcu...
...što samo zbog tebe je stalo...

Podsjeti me ko si ti...
...nijema lutka...
...što se za tuđe konce objesi...
...crna ptica...
...što ka krivom jugu odleti...
...svijetionik...
...što mi što mi puta nikako da osvijetli...

I da li neko kao ti...
...ikad spozna...
...čemu služe porazi...
...i da je kazna čovjeku što odlazi...
...što u mislima...
...ostaješ mu samo ti...

By other ...

Soba broj 7