Utorak, Avgust 18, 2009
Soba broj 7
SOBA BROJ 7
U jednoj sobi bolnice stare na klupi sedim i gledam prva vrata bolnicke sobe, unutra je puno lekara koji svoj posao znaju bez greske i sada se bore protiv bolesti teske.Kroz odskrinuta vrata vidim lice devojke koju odavno volim, ozbiljnog lica i stisnutih zuba za njen zivot Boga molim. Prolaze minuti dugi ko sati, ja gledam cuperak njene kose crne i dok napolju padaju krupne kapi kise pridje mi lekar i rece "mladicu nje nema vise". Prodjoh kraj njega, utrcah u sobu i prekrivac beli skinuh joj sa glave, izgledala je kao uspavana lepotica, crne kose i lepa lica. Bolni jecaj ote se iz grudi kad ugledah oci njene koje su joj u najlepse dane zivota ostale zauvek zatvorene. Udje i glavni lekar, izvadi iz dzepa komadic metala i rece "mladicu pre smrti ovo je tebi za uspomenu dala".Bio je to privezak mali na kome je sitnim slovima pisalo : "JOS TE VOLIM SETI ME SE", a dole potpis i nista vise. U kapelu su je odmah odneli bilo je negde oko 12 sati, a za njom je krenula povorka cela do vecne kuce da je isprati. Kad udjoh na crna vrata, videh je u crnom sanduku na stolu, udjoh, poklonih se i odoh da budem sam u svom bolu. Sedoh u parku na klupu koju smo nekada zvali nasom. Od tada sedim tu, ali sa flasom. Svestan sam da je preboleti ne mogu i zato pijem i teram tugu, znam da nikada, nikada vise necu moci voleti ni jednu drugu. Na njen grob odlazim cesto i sa bolom u dusi privezak gledam, secam se svoje ljubavi vecne i bolnicke sobe sa brojem 7.
Autor : Song Blloger
I ja ...
Comment by
songbloger
(08/23/2009 02:00)
